Paulovnija vodi poreklo iz jugoistočne Kine, deo juzno od reke Jangcekjang ime je dobila po Ani Pavlovni (1795 - 1865), kćerki ruskoga cara Pavla I poznata je i po nazivima princezino drvo, carsko drvo, a u Japanu pod nazivom kiri. Pripada porodica Scrophulariaceae. Iako je originalno ime Palovnia u svetu je poznatija  kao Paulownia a kod nas je prihvaćen naziv paulovnija.

PAULOVNIJA ( PAULOWNIA ) , zašto? 

 Brzina rasta

Mnogi stručnjaci  svrstavaju Paulovniju u najbrže rastuće drvo na svetu pa se tako često i spominje da je ona formula jedan u brzini rasta u odnosu na druge.  Očekivani rast u prvoj godini je 3-6 metara. Za 2-3 godine dostiže visinu od 10-12 metara, a za 6-7 godina dostiže visinu 20m i  30-40cm prečnika u visini grudi ( visina od 130cm en.d.b.h.) .

Naredna tabela poredi, po brzini rasta, 7 vrsta brzo rastućih drveća na planeti.

Vrsta Godišnji prirast Visina trogodišnjeg drveta Maksimalna visina zrelog drveta
Paulovnija  (Paulownia spp) 3 – 5 m 10,5 – 15,5 m 15-20 m
Hibridna vrba (Salix spp hybrid) 1,4 – 4 m 7,5 – 12 m 15 – 25 m
Crna topola (Populus nigra) 2,5 – 3,5 m 9 – 12 m 20 – 25 m
Hibridna topola,istočna topola(Populus deltoides)

2,5 – 3,5 m

9 – 12 m 20 – 30m

Teksaški crveni hrast(Quercus texanaQuercus nuttalli)

 
2 – 2,5 m
 
7,5 – 9 m
 
15 – 20 m

Crveni eukaliptus(Eucalyptus Polyanthemos)

 2 – 2,5 m

 6 – 9m

 10 – 15 m

Žalosna vrba (Salix babulonica)

1,5 – 2,5 m

4,5 – 9 m 15 – 20 m

 

 

Energetska efikasnost

Drvo je za 30% lakše od bilo kojeg drugog drveta za građu , boje meda , brzo se suši na spoljašnjoj temperaturi, dobro se boji. U industriji je poznata i kao " drvo od aluminijuma" zbog svoje čvrstine i otpornosti na savijanje i uvijanje.  Energetski je jednako najboljem uglju. Kilogram suve mase drveta daje 4.700 kilo kalorija, a recimo hrasta 2.600 kilo kalorija. Ugalj ostavlja i do 35% šljake, a Paulovnija do 5%.

 

    Namena :

  • Drvo za ogrev - Paulovnija se gaji u enrgetske svrhe, i tada se sadi na 4m2 (2x2m), a seče svake 3 godine.
  • Pelet - koji se koristi kao gorivo za kotlove za grejanje, se dobija od drveta. Jeftina biomasa se dobija jer paulovnija ne zahteva ponovnu sadnju. Iz panja nova stabljika raste još brže jer je korenov sistem razvijen. Stablo se može seći bilo kada.
  • Drvo za gradju - Paulovnija se može gajiti i radi dobijanja drvne građe i tada je jednoj biljci potrebno 16m2 (4x4m). Seče se nakon 7-8 godina.
  • Sirovina za biomasu - Zahvaljujući brzom rastu za kratko vreme se može dobiti velika količina biomase. Iskorišćava se stablo i lisna masa. Biomasa od paulovnije se koristi kao silaža ali i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije.
  • Pošumljavanje terena - sa svojim brzo rastućim korenom je idealno rešenje za pošumljavanje erozijom zahvaćenih terena. Paulovnija ima uzak ali jako dubok koren.
  • Parkovi i bašte - su mesta u kojima paulovnija treba da zauzme značajno mesto zbog svojih kvaliteta: ogroman list, bogata kruna, divan cvet. Zbog prerade ogromne količine ugljen dioksida paulovnija se može nazvati i „plućima gradova“. Listovi su veoma veliki, srcoliki , sa gornje strane dlakavi, zelene boje. U procesu fotosinteze jedna biljka stara 4 god svakog sata oslobađa 1,7 kg kiseonika. Cveta u 3-4 godini i to pre listnja ,a cvetovi su ljubičasti, grozdasti i mirisni.U svetu je jako zastupljena u pčelarstvu jer je njen med veoma cenjen.
  •    

o drvetu

Dal frutto si conosce I`albero

Svako se drvo poznaje  po svom  plodu

                       latinska poslovica

 

Ko je online


Vaš IP 107.22.37.143 Vaš pretraživač/OS: Unknown - Unknown petak, 25 april 2014 02:00

GOSTI

Guests : 2 guests online

Pratite nas

fb

 tw

 

yt